Internet

Evo jedne sitnice kojom možete da usrećite svoje prijatelje i rodbinu.

Pa ukoliko hoćete da odvojite koji minut i usrećite nekoga, možete to uraditi na http://www.ecestitke.net 

  Pre par meseci jedan moj prijatelj se zaposlio u jednoj našoj firmi koja posluje sa australijskom firmom za online grupnu kupovinu "Jump on it", čije je sedište u Sidneju. Suština njihovog poslovanja je u sledećem: na njihovom sajtu se 1-2 puta nedeljno klijentima nude različite ponude čiji je rok trajanja obično po 3 dana. Sve ovo ne bi bilo toliko interesantno, da te ponude nisu date sa ogromnim popustima koji se kreću od 50% do čak neverovatnih 70%!!! A tek ponude kakve su...Fitnes trening po ceni od $30, a prava vrednost je $80. Večeru za dvoje u luksuznom restoranu dobijate za $65, puna cena je $165...Prosto vam dođe da se lepo spakujete i preselite u Sidnej!  

I taman kad sam počela da žalim što tako nešto ne postoji kod nas, primila sam e-mail. Kako sam se samo oduševila kada sam shvatila da sam upravo dobila na poklon kupon za antistres masažu leđa od jedne drage osobe! I to u Beogradu!  Online grupna kupovina je došla i kod nas u imenima kao što su "Kolektiva", "Kupi me", "Grupovina"...Pitala sam se kako se to njima isplati, da daju tolike popuste...? A onda sam se dosetila da svi u stvari imaju veliku korist od toga. Sajt na kome se nude kuponi uzima procenat od njihove prodaje, dok će firma koja daje svoju ponudu mnogo više novca zaraditi od prodaje kupona po nižoj ceni većem broju klijenata, nego da po većoj ceni proda samo 5. A da ne pričam o prezadovljnim kupcima što konačno mogu da uživaju u kvalitetnim stvarima za vrlo male pare!  Kupon možete kupiti sebi ili ga pokloniti nekom slanjem na njegov e-mail, a kupovina se može obaviti kreditnom karticom, ili uplatnicom. Kada se transakcija završi i stigne vam obaveštenje na e-mail, sa odštampanim kuponom idete na mesto gde treba da ga iskoristite i vaše uživanje može da počne! Ono što mi se jako dopada je to što se, zahvaljujući ovom načinu grupne kupovine, poboljšava kvalitet života. Mogu da se probaju nove i različite stvari koje drugačije, da nema ovih popusta, većina nas ne bi mogla sebi da priušti. I zato kažem svaka čast onome ko se ovoga dosetio!  

Sastanci su nezaobilazni vid poslovne komunikacije. U zavisnosti od toga koliko se ljudi sastaje, troškovi puta i vreme izgubljeno u putu mogu da odnose pozamašne količine novca. Video konferencija, koja se već može naći u ponudi nekih domaćih firmi, doduše po velikim cenama, može da olakša i ubrza ceo proces poslovnog sastajanja.

Evo kako sve to može da izgleda u vrlo skoroj budućnosti: 

-    Firma odluči da se sastane sa nekom drugom firmom, koju prvo kontaktira i ugovore vreme i provajdera video konferencije. Naravno, provajder mora imati prostorije na više lokacija u zemlji kako bi omogućila vrhunski prenos i celokupan utisak ovog e-Sastanka. Takođe treba postojati mogućnost „in house“ video konferencije, koja mora biti podržana mobilnom telekomunikacionom opremom. Ovo znači da ce u zavisnosti od mogućnosti provajdera, firme ili ići u najbliže mesto u kome se nalazi konferencijska sala, ili će sam provajder dolaziti u firmu sa svojom mobilnom opremom i montirati je na licu mesta u najkraćem mogućem roku (10 do 20 minuta). 

-       Kada je oprema montirana i veza uspostavljena, obe firme sedaju ispred kamera i mikrofona, i e-Meeting moze da počne.

 

-       Tokom sastanka svaki učesnik može da vidi i čuje svakog učesnika. Neke od njih za svojim stolom a neke preko nekoliko televizora i sistema za ozvučenje (slušalice ili zvučnici), koji stoje ispred njih ostavljajući utisak da se sagovornici nalaze sa druge strane stola, iako se oni nalaze sa druge strane veze i udaljeni od 100 do 10 000 km 

-      Tokom sastanka postoje razne mogućnosti prenosa podataka između učesnika, pokazivanje prezentacija, korišćenje sistema za pomoć gluvonemih osoba i još mnogo servisa koji će tek biti izmišljeni kako se ovaj vid sastajanja bude razvijao 

-      Po završetku sastanka, veza se prekida, delegacije firmi se vraćaju u svoj poslovni prostor i provajder naplaćuje korišćenje usluga i opreme video konferencije, koja je znatno manja u odnosu na putne troškove koji bi usledili. Ušteda vremena potrošenog u putu je možda i najveća prednost ovog sistema, jer vreme je novac...

Ako se još uvek razmišljate šta je bolje od ova dva da postanete, ili vas samo interesuje koja je razlika, potrudiću se da vam shodno svom znanju i iskustvu što bolje pojasnim... 

Razloga je mnogo.

Naravno naći će se i oni koje uopšte ne zanima kakav je dizajn, oni žele samo da imaju napravljen sajt, pa su vam onda ruke totalno odrešene i možete dizajnirati do mile volje! 

Nekako se onda prirodno nameće rešenje, da je bolje onda raditi u pozadini, tj. programirati, jer ne dolazite u direktan kontakt sa klijentom, i njegovim fix idejama, već vam samo dostave zadatke šta tačno treba da isprogramirate, vi to lepo uradite i sačuvate svoje dragocene živce  Nije za džabe posao programera jedan od najboljih poslova na svetu  

Da ne pričam o tome koliko je samo posao programera plaćeniji od posla web dizajnera. A tek u inostranstvu...To su basnoslovne plate, gde se plata jednog php programera kreće po par hiljada evra mesečno!!! Ali ono što je dobro u celoj ovoj priči je da vi ne morate da idete u inostranstvo da biste te pare zaradili, već možete i od svoje kuće da zarađujete sličnu sumu ako se dovoljno potrudite da nađete klijente u inostranstvu sa kojima ćete ceo posao da obavljate preko interneta. Vi sami organizujete svoje radno vreme, radite kući iz svoje fotelje, i još za to primate odličnu platu...Pa gde to ima!  Pitate se kako? Pa dragi moji, morate da internet shvatite i kao široko polje poslovnih ponuda i mogućnosti, i da sami šaljete svoje ponude firmama, i da naravno budete uporni u tome. Naravno sve ovo zavisi od vas, jer zapamtite, poslovne prilike neće vas da jure, vi morate da jurite njih! 

p.s. Bacite pogled na ovaj link, mene je prilično nasmejao  

http://theoatmeal.com/comics/design_hell 

  Svakodnevno sa uživanjem surfujemo internetom, komuniciramo sa ljudima putem socialnih online mreža, radimo svoj posao od kuće ili iz kancelarije, kupujemo, pa čak i studiramo putem interneta. Dok ceo taj virtuelni svet posmatramo kroz svoj "prozor", ili pregledač (browser), većina nas nije ni svesna da se u pozadini već godinama vodi veliki rat...RAT BROWSERA!

Naime, do pre nekih desetak godina, bilo je sasvim normalno da za pregledanje web sadržaja koristimo prvi browser koji nam padne pod ruku. Kako velika većina nas koristi Windows operativni sistem velike firme Microsoft, prvi browser sa kojim se susrećemo na sveže instaliranom Windowsu je naravno Microsoft Internet Explorer. Dobar razlog da ovaj web pregledač bude neprikosnoven skoro više od dve decenije sa preko 50% udela među korisnicima koji koriste internet. Kako je normalno da i drugi ljudi poput Bila Gejtsa primete veliki potencijal u novonastaloj virtuelnoj mreži, uvek je postojala i konkurencija...Neki od konkurentnih browsera postojali su čak ipre prvog IE. I tu dolazimo do prvog okršaja u ovom dugotrajnom ratu... 

Prvi rat browsera dogodio se sredinom 1995-te godine, kada je izašao IE 1.0, kao deo Windowsa 95 Plus. Do tada jedini browser na mreži koja se brzo širila bio je Netscape Navigator. Kada su se ove dve kompanije sa svoja dva velika "ratnika" sukobila na bojnom polju, došlo je do eksplozije novih verzija ovih programa, dodataka poput Java Script-a i CSS-a koji su tada bili poslednje inovacije u web browsingu. Interesantan događaj sledi 1997. godine kada izlazi IE4 (za 2 godine 4 verzije!!!) i razvojni tim Microsofta ostavlja u toku noći veliki logo Internet Explorera na travnjaku svojih kolega u Netscape-u. Ujutru kada su zatekli provokaciju ispred svojih kancelarija, programeri iz Netscape-a su oborili tri metra visoki logo, i na njega posadili svoju maskotu - dinosaurusa koji drzi tablu sa natpisom "Netscape 72 -Microsoft 18" . Što je bilo trenutno stanje u odnosu udela ova dva browsera među korisnicima interneta. Naravno slavlje nije potrajalo dugo...

Microsoft je imao tri velike prednosti nad svojim rivalom. Prva, prihod od samog web browsera mu nije bio jedina zarada koju je firma ostvarivala, što je bio slučaj sa Netscape-om. Drugi, imao je monopol nad korisnicima računara (90% ih je koristilo Windows). I treći, u to vreme većina kupovina računara je zapravo bila prva kupovina računara na kojima je naravno bio Windows, i velika većina novih korisnika nije čak ni znala za Netscape. Ovo je naravno dovelo do velikog pada Netscape-a, i konačne dominacije IE, koja je trajala od 2002-2006. godine. Za to vreme rađali su se novi browseri sa pretenzijama da osvoje tron.

 

Posle svega nameće se pitanje šta je zapravo presudno u ovoj 15 godina dugoj bitci, i šta je to što ljude tera da se odluče za ovaj ili onaj browser?

Ko će na kraju izaći kao pobednik iz ove trke i šta će dobiti zauzvrat?

Jedno je sigurno...rat se nastavlja... 

Celokupan dizajn web sajta možete uraditi u programu Adobe Photoshop. Ono po čemu je rad u Photoshop-u možda i najinteresantniji je upravo mogućnost korišćenja ogromnog broja različitih brush-eva koji prave značajnu razliku između sasvim solidnog i izvanrednog dizajna. Na sledećem primeru ću pokazati kako brzo i lako možete da napravite interesantan dizajn za web sajt.   

Prvo što radite je osmišljavanje izgleda vašeg budućeg sajta, njegove visine, širine, boja i oblika. U Photoshopu otvarate novi dokument sa dimenzijama koje sami zadajete. Vodite računa da dokument bude dovoljno veliki kako biste imali dovoljno prostora kako za dizajniranje samog sajta tako i za dizajniranje prostora oko njega.

Ako želite da napravite kockasti ili pravougaoni oblik sajta sa zaobljenim ivicama, koristite alatku Rounded rectangle tool, a opciju Radius koristite za podešavanje ugla zaobljenosti. Kada formirate oblik sajta automatski se stvara novi layer. Dvostrukim klikom na njega otvara se prozor sa opcijama. Pa tako možete podesiti da sajt ima unutrašnji sjaj pomoću opcije Inner glow a spoljašnji sjaj pomoću Outer glow. Prostor oko sajta može da ima efekat prelivanja jedne boje u drugu koji podešavate pomoću opcije Gradient overlay. Što se tiče navigacionog menija, njega po želji možete smestiti na vrh sajta ispod zaglavlja, ili npr. sa leve strane sajta u okviru oblika koji pravite na isti, gore opisan način. U zaglavlje možete jednostavno smestiti logo koji ste isto prethodno dizajnirali, a uglove sajta možete ukrasiti sa nekom lepom šarom koju možete da izaberete od već ponuđenih šara u okviru alatke Brush tool. I za kraj možete da dodate efekat odraza sajta, tako što napravite kopiju layer-a napravljenog oblika sajta i spustite ga skroz ispod dna sajta smanjivši mu malo opacitet pomoću opcije Opacity. Konačan dizajn sajta može da izgleda ovako:

Za pravljenje web sajtova mogu da se koriste programi kao što su Dreamweaver, Microsoft FrontPage itd. Ja koristim Dreamweaver jer mi daje veću slobodu u kreiranju sajtova za razliku od drugih programa. Jedna od prednosti rada u Dreamweaver-u je to što omogućava pravljenje web sajta na 3 načina: u kodu, u dizajnu i kombinovano (što omoćava da dok programirate u gornjem delu prozora, istovremeno možete da vidite rezultate vašeg rada u donjem delu). Pored toga, njegove prednosti su i te što tagove, atribute i stringove u kodu prikazuje u različitim bojama, pa je kod pregledniji, a takođe ima i dosta naprednih opcija kao što su web template, definisanje sajta u okviru programa što smanjuje greške u radu, dobar tool za find i replace i sl.

Dizajn web sajta radite u Photoshop-u i kad ga završite, pomoću alatke Slice tool ga "iseckate" i sačuvate u vidu slika, koje zatim ubacujete u Dreamweaver, čime se dobijaju prvi obrisi budućeg sajta. Možete dizajnirati ceo sajt, ili samo neke njegove delove kao npr. navigacioni meni, pozadinu, ili oblik sajta. Nakon što ubacite tako iseckane slike u Dreamweaver, na red dolazi njihova optimizacija u kodu. Potrebno je sređivati razmake između elemenata koda, linkove, fontove i sl. a korišćenje stilova (CSS-a) olakšava i ubrzava rad.

Dreamweaver je jako jednostavan za rad, i omogućava početnicima koji se nikad nisu sreli sa radom u kodu da vrlo lako, radeći samo u dizajnu Dreamweavera-a, naprave svoj web sajt. Naravno ako želite da budete profi, morate naučiti da radite i u kodu  

Nešto više o samom dizajnu sajta sledeći put  

p.s. Dreamweaver tutorijal možete preuzeti ovde 

Verovatno već znate ako ste korisnik Facebook-a da je trenutno aktuelna pojava masovnog postavljanja slika iz raznih crtaća za profil sliku. Meni u početku nije bilo jasno zašto su svi odjednom dobili želju da kače slike svojih omiljenih likova iz crtaća na profil, mada sam pretpostavljala da je u pitanju neka igra. Naime, neko se dosetio da napravi grupu na Facebook-u koja ima za cilj da nagovori što više ljudi da u periodu od 16. do  20. novembra stave za svoju profil sliku nekog svog omiljenog junaka iz crtanog filma, kako do subote ne bi bila ljudska lica na Facebook-u već samo uspomene iz detinjstva  Dobar razlog da ogroman broj ljudi to i uradi...Pa ste tako mogli da se dopisujete sa Paja patkom ili Snežanom, da "poke-ujete" viteza Koju ili "tag-ujete" Duška Dugouška 

Sećam se, isto tako je neko vreme bila aktuelna grupa čiji su administratori slali privatne poruke samo devojkama, da izbace na svoj status boju brushaltera koji trenutno nose a sve sa ciljem da se podigne svest o velikoj prisutnosti raka dojke. Naravno to muškarci nisu znali, pa su ih nervirali takvi statusi sa plavom, zelenom, ili ljubičastom bojom...Kako odličan način da se utiče na milione ljudi širom sveta sa samo jednom kratkom porukom.

Upravo zbog ovakvog trenda počeli su da se pojavljuju i smešni statusi od strane onih koje je nerviralo ovo masovno menjanje statusa. Meni najsmešniji do sad je bio ovaj, citiram:

"Molim Vas, stavite ovo na svoj status ako znate nekoga (ili ste u rodu s nekim) koga je pojeo zmaj. Želim da u 2010. ljudi shvate da nije sramota kad te zmaj pojede. Zmajevi su skroz na skroz ne zaustavljivi i zbilja opaki "mada-faki". 93% ljudi neće ovo staviti na status... budite u onih... 7% kojima nije do... šale..."  

Termin cross-browser se često meša sa terminom multi-browser. I dok multi-browser znači usklađivanje Html koda na nekoliko web browsera, cross-browser podrazumeva njegovo usklađivanje na svim verzijama browsera koji su nastali od kako je nastao internet. 

Upravo zato kada pravite web sajt, morate voditi računa o tome da se on isto ili što je bolje moguće vidi u svim ili u većini browsera jer se može desiti da nešto lepo radi u jednom, ali ne i u drugom browseru. To je zbog toga što različiti browseri čitaju Html, JavaScript i CSS na različite načine. Najviše problema zadaju IE6 i IE7. Ono što sam ja primetila da se javlja kao najčešći slučaj ne slaganja u browserima jeste prazan prostor ili spacing koji se javlja između elemenata Html koda. I to unutrašnji (padding) i spoljni (margin). A da biste to ispravili morate se vratiti u Dreamweaver i u kodu pomoću stilova (CSS) sređivati sve dok ne doterate do identičnog izgleda svuda. Ili što je još bolje, ispravke možete raditi i u samom browseru pomoću jedne odlične opcije koja se zove Inspect element, koju uključujete desnim klikom miša iz padajućeg menija na samom browseru. Tu možete vrlo lako menjati kod iz prozora koji vam se otvara u dnu ekrana, a kritičan kod vrlo lako obeležavate tako što se pomoću alatke lupa krećete po ekranu i beležite one delove web sajta koje treba da promenite. I rezultate možete odmah da vidite u istom prozoru, za razliku od Dreamweavera u kom morate prvo da sačuvate promene pa da otvorite Html stranu u nekom browseru. Pošto najveći broj korisnika najviše koriste ova četiri browsera - Mozilla Firefox, Google Chrome, Internet Explorer (noviji) i Opera, iz tog razloga je najbolje uskladiti web sajt sa njima.

Kada upisujete fakultet uglavnom imate 3 načina studiranja. Jedan je da vam država plaća školarinu, drugi je da se vi sami finansirate i treći je studiranje na daljinu. Sva tri načina se uglavnom vrte oko toga ko će snositi troškove vašeg studiranja, ali ono po čemu se treći način razlikuje od prethodna dva je taj da li ćete biti i fizički prisutni na predavanjima i vežbama. Studiranje na daljinu je uglavnom namenjeno za one studente koji ne žive u istom mestu gde i studiraju ili su možda zaposleni i ne mogu da usklade posao sa redovnim studiranjem, pa su zbog toga oslobođeni dolaska na nastavu, a sve informacije vezane za svoje studije dobijaju putem interneta.  

Ranije sam dok sam studirala Ekonomiju često razmišljala kakav li je taj sistem daljinskog učenja i da li to i kako olakšava studiranje? Nikad nisam saznala, barem ne na istom fakultetu...

Ali nakon što sam upisala drugi fakultet i smer koji je jako vezan za komjuter, bilo mi je u početku jako neobično da se naviknem na takav vid studiranja, gde više nema teških knjiga i odlazaka u čitaonicu, nego sav materijal za učenje i sve informacije dobijam preko interneta. Sistem koji obezbeđuje tako nešto zove se Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment).

Moodle je jedna LMS (Learning Management System) aplikacija tj. sistem za upravljanje učenjem. Ovaj sistem za sada omogućava studiranje “iz fotelje“, ali sa predavanjima koja su urađena kao prezentacije ili snimljena predavanja koja se po potrebi reprodukuju. Pored redovnog dostavljanja predavanja, imate mogućnost online rađenja vežbi i testova, a možete i da komunicirate online sa profesorima i asistentima ako vam zatreba pomoć. Imate čak i svoj profil gde možete staviti neke podatke o sebi, tako da vas i drugi korisnici e-learning sistema mogu kolko tolko upoznati.

Sećam se kako sam u početku ne naviknuta na ovaj sistem par puta poljubila vrata na fakultetu jer nisam proveravala obaveštenja koja su profesori kačili na Moodle o odlaganju nastave . No danas iz ovog ugla ne mogu da verujem da sam ikada i koristila tradicionalan vid nastave.